Debeli

Ustajem iz kreveta a boli me glava.

Sigurno se usred pakla baš ovako spava.

Ispijam uz kafu dva brufena veća.

Na moju kilažu ne pomaže čak ni vreća.

Upropasti tri čoveka ti grdobo debela,

kažu ljudi čim me vide kako jedem 'leba.

„Hleb naš nasušni podari nam danas“,

al' njega preskoči, reče pop naglas.

Ja u crkvu ni ne idem, daleko me bilo,

al' ponekad Boga molim da smršam bar kilo.

Jedno kilo ima samo nula osam oka,

al ne vredi kad ja jedem ko poslednja stoka.

Stoku seljak ima razlog da debelo hrani,

al' za mene nema razlog, ne bar neki pravi.

Zato treba da me stave ko' i sva goveda,

u štali da se hranim gde nas čuva deda.

Pa kad krenem ja da jedem od ostalih više,

on da počne da me bije čim hrana zamiriše.

Jedini to je način kad vam ljudi kažem,

pritisak koliki mi je, bolje da vas slažem.

Probao sam sve dijete ali ne pomaže,

Srce gura al' na pola, sam' što ne otkaže.

I organi svi ostali štrajk najavljuju,

Ujutru se tresem ko uključen u struju.

Doktorima kad me vide mrak padne im na oči.

Grde me i viču, čim kod njih zakročim.

"Opet vi Radovane, terate po starom.

Jednog dana platićete sopstvenom glavom".

"Nemoj ti doktore, za men' da se sikiraš.

Bolje gledaj kako ćeš ćerku da udaš".

A ćerka mu ima barem dvesta kila,

Kao mlada bogami, devojče lepo bila.

I tako na kraju oženih se ja sa njome,

svekar zalogaje broji, sve viče: "Dabome".

Ko' da sam ja hteo da postanem svinja,

al' svakodnevno kljuka me moja Draginja.