Narko Darić

(Srpska narodna pesma iz predevropskog ciklusa)

Ima jedan bogat čovek njega zna svako,

ime mu je Darić Narko od milošte Šarko.

Nadaleko čuven je po imenu i delu,

al’ još po nečem poznat je u svom malom selu.

Kad je Šarko bio mali znao bit’ je fini,

„biće nešto od tog malog“, svakom se učini.

Zanesen on je bio u detinjstvu ranom,

kolumbijskim narko bosom Pablo Eskobarom.

Svukud lepio je sličice brke Eskobara,

smislio je domoći se ko’ njegovih cigara.

Deki starom ukrao je jednog crvendaća,

usto još i prodao je par kevinih gaća.

Trkom ode Narko naš do obližnjeg marketa,

ali tamo dočeka ga narogušena teta.

Nemoj Narko pušiti još si ti mali,

kod dece od pušenja, mozak se pokvari.

Tad trgnu ti se Narko, nije dugo čeko’,

u ruci ga je svrbeo novac što ga steko’.

Zveknu tetku posred brnje, kliznu se ko sanke,

sa dlakavih joj nogu odleteše borosanke.

Prvi novac u životu najteže se stiče,

neće sada tu on slušat’ neke bapske priče.

Zaputi se ljutit Šarko u gradsku kavanu,

svoga komšu zateko je dok sluša Silvanu.

Prvi komša bio mu je čovek tvrda kova,

al’ ga Narko zviznu ko’ Žalosna Sova.

„Zašto Narko“, ciknu odmah čika Mitar stari,

pa, tvoj smo otac i ja ratni drugari.

„Daj mi, Mitre cigara“, sikće na nj’ Šarko,

„a za uzvrat ja te neću razbit kao staklo“.

„Evo brate komšija, nema nikakvih problema,

a što me ’vako obruka’ to je druga tema“.

„Ćuti starče nemoj lajat’“, obuze ga tama,

a u ruci zasija mu kao dukat kama.

Raseče ga kao ribu do trbuha bela,

sva u čudu tad se nađe svetina cela.

„Ko o ovom zucne, ima da ga nema“,

reče Narko pa se krenu put Grada Bela.

U Beograd kad je stigo’ nađe sebi grupu,

ali prve noći u parku grlio je klupu.

Ta je grupa postala velika i strašna,

kažu da je prodavala nekog čudnog brašna.

Svi su ga se plašili i gledali sa zebnjom,

jer ko ga mrko pogleda spavaće pod zemljom.

Od tih dana svako bezmalo je znao,

nesrećnike ko je brašnom snabdevao.

Narkotici jako unosan su poso’

ko se toga lati gladan nije osto’.

Ali avaj sirotinji brašna nikad dosta,

naš mali Narko sad glavni bos posta.

Kad je novce, slavu i titulu steko’

reši bos Narko da pređe i preko.

Tamo daleko, daleko preko bare,

tamo gde se vrte baš velike pare.

Kupi Šarko jahtu i brašna tri tone,

svi mu kažu: „Šarko, brod će da potone“.

Toliku je Šarko robu natovario grdnu,

da u tom silnom poslu on u čabar prdnu.

Policiji ljutoj pažnju to privuče,

ko će da ga apsi sad ne mogu da odluče.

Skupila se ljudi moji i CIA i BIA,

i američkoj DEA-i to valjano prija.

Kad ču kako zveče bukagije crne,

behu tada bome Narku gaće pune.

Klisnu Narko kao kakva ptica bela,

obiđe sve gradove, varošice i sela.

Od tad dugih četri leta prođe,

nema Narka nigde, nikako da dođe.

U čas crni da osveti napaćenu raju,

dođe Vučko zulum da privede kraju.

Gde će kud će, nigde spasa nema,

pošten krimos ne mož’ danas normalno da drema.

Vuk nam Vučko, junak vičan, hrabar i silni,

taj učini Darić Narku nos da zaslini.

Predade se jadan Narko kao baba stara,

kada vide kolika je u Vučića kara.

Sada eto Vule Vučko ponosno nas vodi,

i još uvek on će hrabro zloće da uhodi.

18.03.2014.