Pesma o panonskom mornaru

Bio si neustrašiv stvarno,

bio si pravi đavo.

Kad svi se pognu,

ti si stajao pravo.

Kroz kišu i kroz vetar

čuje se potmuli žamor.

Gradom se proneo aber,

otišo’ poslednji paor.

Tvoje nisu bile samo šale slatke,

ni tužne priče pa ni besede kratke,

a tek balade pune ljudskosti, topline,

ko će sada o Ladačkom da se brine.

Imo’ sam svog idola,

bio je prvak sveta.

Kad mu rima izleti,

celog te obuzme seta.

Tvoj osmeh još Zemljom leti,

leteće još hiljadu leta.

Onima što te mrze,

još uvek svaka dlaka smeta...

                                                                                                                                19.02.2021.