Tribute to Brice Taton

Ako ponekad se desi da od sreće letim,  

da nehajno osmeh razvučem na lice,

brzo ga sklonim, postidim se i setim,

u ovoj zemlji ne kažnjavaju ubice.

Razloga nema, za osmeh, sreću, ni veselje.

Mržnja nas okružuje, okupira i melje.

Srbijo, sad si potonula najdublje.

Po stoti put na stubu si srama.

Uz Đoletovu pesmu „Putuj, Evropo“,

opet se moje razočarano srce slama.

Septembar 2009