Vraćaju se

Jutros sam se probudio,

malo je reći da sam se čudio.

Čitav svet je šenuo,

naglavačke se okrenuo.

VIDEH DAN kada je otišao,

u meni zatreperila je nada.

VIDEH DAN kada se vratio,

agonija apatije tad me savlada.

Okolo viore se zastave,

izgleda treba da se nastave

sve one godine strahote,

kad nismo ni imali živote.

Jer živeti i biti čovek,

gordo je, hrabro i smelo,

al’ Srbija je, brale samo jedno selo.

Predgrađe malo, nadomak Marsa.

Kod nas sve je cirkus i farsa.

Pobednici ponosno obeležite sebe.

Zastavu svoju dignite visoko.

Na čelu vam piše istina bolna,

„Seljačina sam primitivna i umobolna“.

Ko bi' gore sad je dole.

Al’ dole iz Hada ko to stiže sada?

Zakopali ga nismo dovoljno duboko,

„ni pakao mu nije teško pao“.

Smrad njegov prostire se široko,

naslednik nastavlja gde je on stao.

A Hriste Bože, gde si ti?

Rekli su da ćeš se vratiti.

Ovde bolje više ne dolazi,

put krsta opet ne prolazi.

04.07.2012.